Zašto (još) ne napustiti posao?

Dakle, zašto (ne) napustiti posao da biste bili frilenser, pokrenuli sopstvene kompanije i projekte ili putovali svetom?

Ne, ne mislim da sediš di si (jer ni za di si nisi). Niti da je u redu ponizno i sa zahvalnošću održavati nepovoljnu poslovnu situaciju. Tekst nije pisan da opovrgne činjenicu da zaista ima mnogo onih koji su uspeli upravo u onome o čemu vi sanjate. Samo mislim da je dobro…

… stati, prihvatiti da je trenutna situacija takva kakva je i sačekati. Čekanje, u turbulentnom vremenu, preplavljenosti (bes)korisnim informacijama i gladi za boljim životom, verovatno je za vas ključna reč. Kao i strpljenje. Ima li većeg izazova i korisnijih životnih veština danas od sposobnosti da zastanemo, suzdržimo se, razmislimo i adekvatno odlučujemo?

mlada zena zabrinuto gleda u materijal na poslu

Jer baš u tome je stvar. Onda kada nam je to možda najteže, baš tad je važno biti pažljiv i strpljiv. I tri puta rezati pre nego što sečemo.

Situacija na tržištu rada možda nije katastrofalna kao pre par godina kada su neke fabrike u Srbiji poredili sa koncentracionim logorima. Ali i dalje nije sjajna. A generacije koje dolaze su sve manje tolerantne na bilo kakve uslove koji im ne obećavaju trenutno zadovoljenje i-ili dugoročni prosperitet.

Sve veći broj ljudi u celom svetu, pa i kod nas, odlučuje da se mane kuluka u nadi da će pokrenuti sopstvenu firmu, “raditi po projektu” ili kao frilenser. Oni ambiciozniji streme nečem još većem i lepšem: ulaganju u buduće pasivne prihode. U to ime se ogroman broj marketera na društvenim mrežama javio sa stranama i webinarima gde nude besplatne savete ili plaćene kurseve. Često upućenijima slabo relevantne. A apsolutno gubljenje vremena ako niste razrešili osnovnu dilemu.

poslovni covek zabrinut oko posla

Da li ste vi taj koji UOPŠTE TREBA da se osamostali? Ko jeste?

1.Onaj ko je u stanju da duže vreme radi preko 10 h dnevno.

Čak je i čuveni Tim Feris sa svojom dizajniranom četvoročasovnom radnom nedeljom oko 2 godine radio preko 80 h nedeljno. Poenta je bila da radi šta želi, a ne da radi malo. Stop za lenje, neotporne i razmažene.

2. Onaj koji neće da radi za druge.

Na raznim mestima ćete detaljnije čitati o razlici između slobode za i slobode od. Ako ćete, igrajući po sopstvenim pravilima bolje kreirati nešto vredno, izvolite. Ako ispunjavate stavke pod 1. i 3.

3. Onaj koji je zaista voljan nešto da rizikuje da bi živeo po svome.

A šta ste spremni, to je vaša stvar. Veliki deo entuzijasta na kraju odustane, jer ne vidi kako da se nosi sa dilemama vezanim za beskrajne sate rada, nesigurnost u odnosu na relativnu sigurnost stabilnijeg posla, izmenjene porodične odnose, potencijalne zdravstvene probleme… Skromniji život i sl.

Za vas (još uvek) definitivno nije samostalno privređivanje ako:

  1. Nosite ružičaste naočari.
  2. Nemate plan (i koliku-toliku ušteđevinu).
  3. Sve to radite isključivo radi veće zarade.

(i ovde zaista nema šta da se doda)

Ili možda ima? Mnogi se možda još uvek ne osećaju sposobnim da se otisnu u sopstvenu avanturu. I to je sasvim u redu. Kao što je u redu biti iskren prema sebi i priznati da (se) zaista patimo na poslu.

A nekada davno u Indiji jedan princ postao je Buda(n) i doneo svetu mudrost da ga oslobodi od patnje. Ali zašto nam je ovde posebno koristan Budin primer? Zato što je stare mudrosti često i najlakše i najisplativije primeniti. The bigger the trick and the older the trick, the easier it is to pull.

mlada zena sedi u prirodi

Buda nije znao mnogo toga. Ali opet je rekao:

I. Umem da MISLIM.

Svestan sam da danas treba znatni više vremena da se uspe, posebno u online poslovanju. Odvajam vreme da posmatram, učim i eksperimentišem. Pažljivo pratim potrebe na tržištu i razvijam svoje konkurentske prednosti. Razmatram exit strategy i imam backup plan ako ovaj posao ili projekat ne uspeju kako bih voleo. Zato uglavnom zadržavam stari posao dok radim frilens, ili se polako povlačim dok razvijam alternativni izvor prihoda.

Imam u vidu jedno stvarno lepu stvar koja se može primeniti na sve, a ne samo na online poslovanje: sve što je vezano za kreiranje (sadržaja) ima kumulativni efekat.

Učim kako da se nosim sa najtežim delom kada se posao pokrene: održavanjem nivoa prihoda.

Prepoznajem razliku između ludog i promišljenog rizika.

II. Umem da ČEKAM.

Znam da postoji vreme za sve. Dovoljno sam sazreo da se strpim i uvažavam faktor dobrog tajminga. Baš kao i svoje emocije – ali nikada ne donosim važne poslovne odluke naprečac i isključivo na njihovoj osnovi.

Jasno mi je da neke stvari baš i ne mogu kontrolisati – kao što je funkcionisanje internet pretraživača – i zato ulažem vreme da ih upoznam.

Prihvatam da je danas potrebno bar 1000 h za kreiranje dobrog sadržaja. Srećan sam što je to i dalje znatno manje od čuvenih 10.000 da se u nečemu postane majstor.

Strpljivo radim na dostizanju cifre koja će mi dati krila i omogućiti da napustim posao. Ne žurim sa otkazom, zadržavam posao dokle god su mi stabilni prihodi neophodni da me anksioznost ne ometa u stvaranju novog. Kafka i Ajnštajn su to znali i zato su i dalje radili u firmi za osiguranje tj. u Patent Officu dok su radili na svom životnom delu. 5 miliona Amerikanaca prelazi u frilens dok je još uvek na svom poslu.

III. Umem da POSTIM.

Moguda se bez velike gorčine odreknem luksuza, makar to u nekom periodu bio automobil, kvadratura stana, omiljeni restorani ili slobodna subota. Disciplinovan sam. Mogu da radim više od većine. I da štedim kad je to potrebno.

Namaste. I srećno 😉

Milana Vrgović
vrgovic@gmail.com