Šta sve možemo uraditi da bismo finansirali svoje želje i poduhvate bez tuđe pomoći?

Efektivnost stednje

Imate negde između 22 i 35 godina i potrebno vam je 1000-10000 dolara da biste mogli da uradite nešto što želite, a ne znate odakle biste krenuli? Onda je ovo za vas.

Ne govorimo o “nemogućim ciframa” za koje je potrebno mnogo više vremena. Ne govorimo i situaciji gde neko može da vam pokloni ili pozajmi novac, već o prilikama gde ste prepušteni sami sebi.

Ali, ako nešto vama ide u prilog, govorimo o životnoj fazi kada se verovatno najlakše možete “otisnuti” ili rizikovati: tada ste dovoljno odrasli da sami odlučujete i imate bar neka znanja i iskustva, a moguće je da još nemate decu ili stare roditelje o kojima je potrebno brinuti. Kao ni ozbiljne kredite koje je potrebno otplatiti. A većina vas je dobrog zdravlja, čak verovatno u top formi.

Da bismo sami došli do novca možemo ga:

  1. Zaraditi
  2. Uštedeti smanjujući troškove.

Većina se uglavnom fokusira na prvi način dolaska do novca. Što može u određenim životnim okolnostima da bude dovoljno. Ipak, većini nije, jer su bar u nekoj meri opterećeni troškovima, a čak i da imaju 2 posla i rade preko 15 h dnevno, i dalje im je na raspolaganju samo 24/7.

Zato je na Zapadu sve popularnije pričati o tome kako do novca doći kod mladih nepopularnom štednjom (pogledati poznate blogove ovde i ovde ). Na ovim prostorima bilo koji vid “uskraćivanja” kad su želje i potrebe u pitanju može biti bolan, jer je dobar deo ljudi u odraslom dobu navikao da mora da se pomuči ako želi lepe stvari. “Štednja” se u bogatijim zemljama smatra mudrošću imućnih, a u siromašnijim mukom onih koji nemaju.

Šta će uraditi avanturistički nastrojen 25-godišnji Amerikanac koji želi da pokrene online biznis, otputuje na Filipine kako bi živeo i predavao engleski, dao sebi šansu da živi od muzike, ili platio obrazovanje koje nije mogao ili želeo ranije u životu?

Verovatno će raditi 2 posla, nekad i preko 70 h nedeljno.

Ali će mu razne druge stvari takođe pasti na pamet:

  • Deliće životni prostor sa većim brojem cimera ili će se vratiti da živi sa roditeljima
  • Prodaće auto i kretaće se biciklom ili javnim prevozom
  • Hraniće se u nekoj vrsti povoljnih kantina ili će dodeliti vreme da kupi jeftine namirnice koje će spremati za više dana
  • Vežbaće kod kuće uz YouTube umesto u fitness centru
  • Razmotriće kupovinu polovnih aparata ili second hand odeće ako su mu uopšte neophodni
  • Pratiće popuste i poređenja cena na internetu – a pošto verovatno nema vremena, prijaviće se na sajtove koji to besplatno rade za njega
  • Rasprodaće stvari koje mu nisu potrebne (Garage sale, ili kod nas Limundo/Kupindo)
  • Karticu će gledati da ostavi kod kuće i da isključi mogućnost online kupovine
  • Odvajaće novac u koverte i dodeljivati ga za nužne stvari i ušteđevinu
  • Striktno će se držati liste kada ide u kupovinu

Koje su vaše ideje kada je štednja u pitanju? Da li vam je lakše da uštedite novac “zakidanjem” privilegija ili uvođenjem više radnih sati?

Nekad smo toliko preplavljeni planovima, obavezama i idejama, da ne vidimo šumu od drveća i verovatno ne donosimo najbolje odluke kad su zarada i ušteda novca u pitanju. Ukoliko je to vaš slučaj, verovatno je najbolje da popričate o tome sa poslovnim ili finansijskim savetnikom.

Milana Vrgović
vrgovic@gmail.com