Poslovne veštine i karijera: koja je vaša dobitna kombinacija?

potrebno je imati samo dve kljucne vestine

Kako su ujedinjene poslovne veštine karta za bolje poslovne prilike?

I na srpskom je Google pun ovih izraza. Poslovne veštine, marketinške veštine, veštine empatičkog slušanja… A da li biste li probali tek da ukucate neke od ovih engleskih kolokacija, čisto radozalosti radi, da vam samo broj stranica sa rezultatima kaže o kako važnoj temi govorimo?

“… lacks (the) skills in”, “basic skills”, “people skills”, “language skills”, “soft skills”, “improve your skills”, “(has) shown great skills in…”

Nije ni čudo što svi danas pričaju o tim veštinama. One su te koje nam pružaju mogućnost da doprinesemo i zaradimo.

Can-do. Interesantno je koliko se sve reči u različitim jezicima koristi kad referišemo na njih i na sposobnosti. Slovenske veštine. Engleske skills. Francuske compétence, habilité, dextérité. Italijanske abilità, arte, magistrero. I sve su u nekoj korelaciji sa sveprisutnim “talentom”. Nemačka Fertigkeit prisutna i u Skandinaviji – koja podseća na (borbenu) gotovost. Spremnost. Za akciju.

Zato su u poslu tako i važne. Suština je ista i pored različitog porekla, upotrebe i nijansi. Šta ja sve to mogu? Šta je to što umem? A ako obratimo pažnju na englesku “skill”, u njenom poreklu videćemo da je bitno “šta je to što baš ja umem?”. Najčešće upotrebljavana od svih ovih reči nastala je, u stvari, od staronordijskog skilja – “razdvajati” (i danas je norveški “skille” – razdvojiti).

Veština je ono što nas odvaja. Od ostalih. Ono što baš mi možemo.

Ili više nije?

zena plese sa ukrasnom trakom

Danas je teže istaći se

… i ostvariti toliko željenu konkurentsku prednost.

Ali nije nemoguće. Ipak ima ljudi koji su retki i vrlo traženi u svojoj profesiji. Specijalisti u raznim strukama, neke vrste majstora, govornici određenih jezika u regionima gde je baš to potrebno… Međutim, koliko god da potrebe za kadrovima opstaju i nove se rađaju, sve je više i ljudi koji ih zadovoljavaju.

Skot Adams je mnogo postigao solidnim crtanjem iako je bio daleko od najboljih ali u kombinaciji sa odličnim smislom za humor (iako nije Vil Smit). Ako ste u 20% najboljih u konkurenciji kad je talenat za pisanje u pitanju, a otprilike toliko dobro i kuvate, ne morate biti Džejmi Oliver. Dovoljno je da znate kako da iskombinujete svoje sposobnosti i stvorite lepu karijeru. Sam Adam je lepo rekao: ako želite da postignete nešto izuzetno u karijeri, imate dve opcije:

  • Da u jednoj stvari budete baš najbolji.
  • Da budete veoma dobri u dve ili više veština.

Ali stvarno veoma dobri. U najboljih 20-25%.

Znači najbolje više nije dovoljno dobro?

Možda i jeste. Ali iskustvo je pokazalo da su organizacije voljnije dobro da plate one čije se poslovne sposobnosti poklapaju sa interesima i ciljevima firme. Posebno kad se više takvih sposobnosti i veština nađe u istoj osobi. Recimo, kada neko ko je dobar sa finansijama dosta zna o automatizaciji procesa u proizvodnji. Ili kada dobar trgovac-pregovarač ima detaljna geopolitička znanja i informacije o teritoriji koju firma targetira.

Različiti skupovi veština, posebno retke kombinacije, su ono što čini da se neko istakne. Traži. Dobro plati. I postavlja uslove.

Poslodavci koji daju dobre uslove veruju da imaju pravo da traže all-in.one. Čak i kad je to MBA iz spoljne trgovine i znanje kineskog jezika. Magistra poljoprivrede sa odličnim pregovaračkim sposobnostima za direktora marketinga i prodaje. Na primer. Ono što je budućnost ponude i potražnje na tržištu rada, kako se čini, jeste situacija gde dobar dep čak i samo solidno plaćenih poslova iziskuje da kandidati imaju širi spektar sposobnosti. Relevantnih, Dakle, ne onih koje danas gotovo svaki kandidat sa nešto referenci stavlja u svoju radnu biografiju, ako što su “analitičke”, “organizacione”, “liderske” ili “timske”. Već potvrđene primerima, dokumentovane, dokazane.

slaganje slagalice puzle

Dobitne kombinacije

Prema nekoliko HR istraživanja, posebno uspešne komplementarne veštine idu otprilike u ovim paketima:

  • Dobra analitička logika u kombinaciji sa sjajnim poznavanjem psihologije kupaca
  • Solidno poznavanje kodiranja i osnove dizajna
  • Razumevanje (potrebnih) tehnologija i sjajne komunikacione veštine
  • MBA iz poslovanja sa odličnim znanjem stranih jezika
    A to su tek dosadašnje statistike. Vreme će pokazati.

Ključ (u ruke)

Savremeni homo universalis? Ne baš. Nažalost, renesansni čovek, “znalac”, “polimat” ili kako ga već zovete je ostao u renesansi. Smaknula ga je podela rada u početku industrijske ere i dokrajčio ga dvadeseti vek. Danas je “majstor svih zanata” – jack-of-all-trades. A “master of none”. Traži se produktivnost i konkretni rezultati, a nemamo dovoljno vremenskih, energetskih, ni finansijskih resursa za sve.

“Renesansni čovek”, koji je svešt znao i za primenu se nije brinuo, je imao svoje mesto pod suncem kad se sporije živelo. Novi poslovni čovek svesno razvija veštine koje mu idu od ruke, a ujedinjene mu pružeju odlične prilike za uspeh. Nastupa sa namerom.

Iako ne želimo da nas korporacije i nadređeni doživljavaju kao broj ili proizvod, rado ćemo uživati u benefitima koje ovakav ljudski gotov proizvod može da zasluži. Taj pojedinac je kombinacija relevantnih i često potpuno različitih veština koje rade u svrhu poboljšanja poslovanja. Odakle da krenemo?

  • Videti u čemu smo kvalifikovani i dobri
  • Upoznati se sa potrebama tržišta
  • Proceniti koje veštine vredi razvijati da se što bolje uklope sa postojećim, u cilju toga da budemo najistiknutij kandidat za mesta koja želimo
  • Naći načina da tu veštinu ili veštine usvojimo
  • Primeniti paket u praksi
  • Jasno opisati ono što imamo i jesmo (uradili) onima za koje želimo da radimo.

Novo vreme zahteva malo šire vidike. Prilagodimo se.

Milana Vrgović
vrgovic@gmail.com