Nalazite se na nekoj od velikih životnih raskrsnica: evo kako se nositi sa tim

donosenje odluka

Volite li filozofiju?

Sećam se da su nam u srednjoj školi ti neki nemački idealisti bili pomalo dosadni. A onda se skoro setih Hegela i njegove tzv. Trijade. I videh kako to u realnom životu ima smisla.

Naime, da pojednostavim, prema čuvenom filozofu procesi u životu se odvijaju u trijadama, u nužne tri etape. On ih je nazvao:

  1. Teza
  2. Antiteza
  3. Sinteza

Recimo, možemo da izaberemu neku životnu situaciju, ili problem, i da je pogledamo iz više uglova. Primera radi, treba da donesete ozbiljnu odluku. Onda vam se neki hegelovac pojavi sa akcionim planom:

  1. Uzmi odsustvo (teza)
  2. Pažljivo izaberi đavoljeg advokata (antiteza), i
  3. Daj sebi vremena da se stvari slegnu (sinteza).

Da probamo?

osoba je u sumi sa rukama okrenutim ka svetlu

Hm… o čemu se u stvari radi?

Postoje razne poslovne (i uopšte životne) situacije kada smo pred ozbiljnom odlukom. O tome zašto je često izuzetno teško doneti odluku već sam pisala ovde i ovde. Zbog toga ljudi često u tom procesu ne žele da budu usamljeni.

Neki se konsultuju sa velikim brojem ljudi i na kraju završe potpuno zbunjeni. Drugi popričaju sa 1-3 najbliže osobe: roditeljem, partnerom, najbližim prijateljem. Neki o potencijalnim istražuju po netu, pa se na kraju sklone sa svojim mislima. Retki sve to rade sami.

Većina nas veruje da, bez obzira na vreme i zrelost, nije na odmet čuti drugo mišljenje. Ono što jeste sporno je tajming i izvor od kog to drugo mišljenje dolazi.

Zato ću danas pisati o jednom veoma zrelom pristupu odlučivanju, čekanju pred raskrsnicom, uzimanju predaha da bi se videlo šta i kako dalje.

Nužan je prekid filma

Pre dosta vremena sam pisala o trendu uzimanja odsustva sa posla i generalno karijere – nekad da bi se zalečio burnout, a nekad prosto da bismo sebi dali prostora, vremena i energije da razmotrimo dalje životne mogućnosti.

Tzv. sabbatical može prosto da bude pauza, ali i mini-penzija. U svetu gde se ovako brzo živi i nema se dovoljno prostora za razmišljanje i negovanje autonomije, odsustvo na ovaj ili onaj način često može biti jedini adekvatan način da donosimo dobre odluke za budućnost.

Parovi koji su umesto raskida na pauzi. Važan zaposleni koji želi da napusti firmu, pa ga šef zamoli da ode na odmor i razmisli. Velik broj prosvetnih ranika koji su u junu ubeđeni da daju otkaz i traže drukčiji posao, krajem avgusta jedva čekaju novi angažman.

Razlozi su različiti. Potrebe su individualne.

Ono što jeste zajedničko je da je većini ipak potrebno vreme.

Jednom manjem, ali ipak bitnom delu jeste potrebna i određena doza izolacije.

osoba gleda u kompas

Zašto je sve izolacija dobra?

Ako bar jedno vreme situaciju ne razmotrimo isključivo sami sa sobom, nikada nećemo biti sigurno da smo autonomno doneli odluku. To sa sobom nosi razne konsekvence, u najmanju ruku gorak ukus jer je neko krojio naš životni scenario za nas.

Izolacija može podrazumevati više stvari. Odsustvo s posla je samo jedno od njih. Često je potrebno skloniti se iz svog životnog prostora bar na neko vreme – na zapadu je popularna “think week” – nedelja odmora kad se ljudi osame sa omiljenom ili relevantnom literaturom. Nekome je potrebno više nedelja ili mesec dana. Za one koji za sebe uzmu preko 2 meseca, smatra se da su na pravom odsustvu.

Mozak se nakon nekog vremena i eventualne krize isprazni od sadržaja. Ljudski, elektronski i IT distraktori se sklone. Misli isplivavaju na površinu, i mi odmorniji imamo više prostora da vidimo šta ćemo sa njima. Šta želimo, šta nam je zaista važno, ali i šta možemo – i kako to da uradimo.

(Ovo je nažalost jedan od razloga zbog kog u nekim državama zaposleni nemaju ni celo veče da razmisle – radno vreme im je siestom razbijeno u sva dela do uveče. Vikendom prekidaju film provodom i bežanjem i nemaju duži godišnji odmor u kontinuitetu. Ne isplati se svima nečije razmišljanje.)

Ko je vaš Đavolji advokat?

Ne treba da liči na Al Paćina iz istoimenog filma. Ovo bi, u stvari, valjalo da bude mudra i dobronamerna osoba kojoj gotovo da “zavidite što tako dobro živi svoj život”. Ili je to profesionalni savetnik koji je pomogao mnogima i ima reputaciju sjajnog konsultanta. Nekom je to ujka Pera. Drugima je psihoterapeut.

Ukoliko vam je teško da razmotrite ko je ta osoba ili dve s kojima treba posle autonomnog razmatranja da podelite razmišljanja i dileme, setite se teksta o tome kako se okružiti “boljima”. Ako već niste uradili domaći i promenili okruženje na bolje, verujte, većina sa iskustvom će vam reći da je bolje platiti savetnika na sat ili dva i posle mirno pustiti da se stvari slegnu. Nemojte se konsultovati sa nekim za koga je potrebno da sebe uveravate da zna šta priča.

Šteta što se u našoj kullturi deca nedovoljno podstiću da svoje dileme dele i van kuće sa ljudima koji su adekvatna podrška: od školskog pedagoga, preko omiljenog nastavnika do socijalnog radnika. Vrlo je verovatno da bi u tom slučaju u kasnijem dobu, kada ozbiljniji probleme traže rešenja, znali kako da potraže odgovarajuću pomoć. Umesto da se u panici obrate prvoj dostupnoj osobi.

osoba slaze puzle i upotpunjava sliku

I što bi stari rekli: potrebni su samo vreme i voda…

Koliko često vam se desilo da, bez obzira na to koliko dumali o nekom problemu, sami ili uz druge, nekako ne vidite svetlo na kraju tunela? Sasvim uobičajna situacija. Iako je naš um primio informacije od značaja, neki dublji slojevi u našoj psihi pružaju otpor promeni gledišta. A da oni olabave, prosto je potrebno vreme.

I onda, uglavnom kad to najmanje očekujemo, lampica se upali “sama od sebe”.

Odlučivanje može biti više nego stresno, ali to je verovatno najkreativniji deo našeg života – šta može biti više stvaralačko od kreiranje sopstvenih koraka ka budućnosti. Mnogo toga ne zavisi od nas – šta god new age govornici možda tvrdili. Međutim, ono što jeste do nas, koliko god delovalo malo, previše je vredno da bismo traćili.

Milana Vrgović
vrgovic@gmail.com