Kada su “sprinterski” kursevi jezika često efektniji od “maratonskih”?

ubzrani kursevi jezika

Efektivno i efikasno raditi sa konkretnim jezičkim veštinama?

Poslednjih godina se još intenzivnije bavim engleskim u posebne svrhe. Gotovo sve to vreme su mnogi polaznici-klijenti, naročito oni koji dolaze “u paru”, bili vrlo zadovoljni idejom da “osnovni paketi” od kojih se kursevi sastoje mogu da se organizuju na više različitih načina. U suštini, osnovni paket od 32 školska časa (što je 24 h ili jedan dan) se, u zavisnosti od tipa kursa i polaznikovih potreba, može rasporediti na različite načine. Recimo, 3 meseca x 4 nedelje x 2 x 1 h. Ili 2 meseca x 4 nedelje x 3 x 1 h (ili 2 x 90 min). A možda i na različit način raspoređenih 6 sati nedeljno (po 2 x 3 vikendom ili 3 x 2 h tokom nedelje); tada se kurs pređe za samo mesec dana. O tome sam više pisala ovde.

I kako to obično biva, vrlo brzo se raširila priča kako držim neke brzinske kurseve gde obećavam da ću za koji dan bilo koga naučiti jezik.

Što baš i nije tako 🙂

Međutim, u preterivanjima često ima istine. Govorila sam o “zgusnutim” kursevima. I oni se jesu odnosili na strane jezike. Pretežno na razne (pod)vrste poslovnog engleskog. Razvoj jezičkih veština kod držanja prezentacija. Pregovaračke veštine na engleskom. Osnovna poslovna pismenost. Ali uglavnom – konkretne veštine.

Idemo ispočetka.

sprint sprinterski atletika atleticar

Što je brzo to je i kuso ili šta kaže tradicija a šta realnost

Među profesorima stranih jezika, ali često i među đacima, važi pravilo da se strani jezik usvaja polako, postepeno, mesec po mesec, godinu za godinom, kao prateća aktivnost našem svakodnevnom životu. Kako je to uostalom bilo dok smo bili deca. Većina kurseva je organizovana u skladu sa jezičkim nivoima kojima se ovladava između jedan i dva semestra tj. polugodišta ako posmatramo školsku-akademsku godinu. Napredak je spor ali je (bar bi trebalo da bude) siguran, gramatika i nov vokabular imaju vremena da se “slegnu”, posebne veštine se lako integrišu u sam kurs. I niko ko je ikada radio sa polaznicima neće osporiti koliku-toliku efikasnost ovakvog, tradicionalnog pristupa radu.

Ipak, pred kraj smo druge decenije novog milenijuma. Moramo razmišljati i o efektivnosti, posebno ako je situacija zbog koje učimo ili usavršavamo jezik upravo to – posebna. Zato i postoji ESP – English for Specific Purposes. Engleski u posebne svrhe. I često se radi drugačije ako želimo klijentu da damo ono što od nas traži. Dokle god su mu želje iole realistične.

Nešto od toga su “sprinterski” kursevi.

Baby, it’s a new age

Cilj razmatranja “sprinterskih” kurseva kao alternative “maratonskim” nije revolucija u metodologiji. Pre je stvaranje novih mogućnosti za one kojima savremen način života traži drugačiju organizaciju vremena a samim tim i edukacije.

Ovde bi valjalo obratiti pažnju na dve stvari.

Prvo, mnogi su već iskusili razne tipove poluintenzivnih (oko 3 x nedeljno) ili intenzivnih kurseva jezika, i uvideli njihove prednosti. Primera radi, kursevi norveškog u Oslu su načešće organizovani u jednomesečne blokove od po 2,5-3 h rada svaki radni dan. Ovim intenzitetom se za mesec dana pređe gradivo od oko 60-65 školskih časova što bi se, u većini škola stranih jezika, radilo jedan ceo semestar.

Da li su ovi kursevi naporni? Svakako. Ali su takođe adekvatan odgovor na situaciju: polaznik je u ciljanoj zemljii i već je praktično “uronjen” u jezik. Ovakve programe videćemo i u letnjim školama jezika (odavno već italijanskog, španskog…) kao i u centrima za imigrante. Najčešće su “opšteg tipa” i zato i umeju biti tako zamorni.

poslovni seminar poslovni engleski trening obuka business english

Sa druge strane, vikend-edukacije su u doba procvata treninga i razvoja (karijere) postali vrlo popularni u celom svetu: vreme koje prilično zauzeti polaznici mogu da odvoje van svojih radnih sati. Od asertivnog treninga, preko razvijanja liderskih veština, pa do radionica vezanih za kreativno pisanje i copywriting. Vikend-kursevi od po nekoliko susreta rasterećuju retke slobodne sate koji su tokom radne nedelje polaznicima potrebni za odmor, porodicu, zabavu. Kada se nešto odmorniji vikendom pojave na edukaciji, ne samo da su prijemčiviji za nov sadržaj, već posle celonedeljnog trošenja sopstvenih energetskih resursa konačno uživaju u mogućnosti da neko njima nešto pruži. Manja je šansa da budu ometani neprestanim telefonskim pozivima, gubitkom fokusa zbog umora posle radnih sati ili razmišljanjem o tome kako za manje od 12 h treba da se vrate na posao.

Kada se dve to sagleda, vidimo da jezičke veštine koje se sa lakoćom razvijaju na intenzivnim (često ali ne nužno vikend-) kursevima su najčešće one koje se kaleme na već stečeno znanje jezika iz prošlosti. Kao pomenute pregovaračke sposobnosti na engleskom, priprema za poslovni intervju ili nemački za medicinske radnike – koji već imaju osnovu. Ili recimo veštine potrebne da se uspešno polože međunarodni ispiti tipa TOEFL ili IELTS. Ali kao što već rekoh – konkretne veštine. Oko toga nema mnogo nesuglasica.

Pravo pitanje jeste: da li je zaista tačno i iskustvom potvrđeno da su maratonski kursevi stranih jezika opšteg tipa ipak bolji za polaznike od sprinterskih? Tema se javila kao jako popularna među danas svetski priznatim blogerima koji su tad učili jezike putujući svetom. Interesantno je što su to upravo bili oni govornici za koje važi predrasuda da najteže ili bar najmanje rado usvajaju strane jezike: Amerikanci iz SAD. Na mnogo mesta na netu danas možete pročitati tekstove o eksperimentima i drugim iskustvima govornika iz anglosaksonskih zemalja koji su za izuzetno kratko vreme ovladali ne samo osnovnim, već i naprednijim veštinama iz španskog, nemačkog ili arapskog. Pre svoje dvadesete većina njih jedva da je učila neki strani jezik. O tome zašto i kako to uspeva jedan od njih, Mark Menson, je ilustrovao primerom: 4 h dnevno 2 nedelje je učinkovitije nego 1 h dnevno 2 meseca. Intenzitet učenja je bitniji od dužine. Omogućava nam, u određenim fazama, gotovo stopostotni angažman umesto nekog sa dugim pauzama. Prepunim distrakcija.

Na kraju krajeva, sve se svodi na stvar izbora, prioriteta i fokusa. Ukoliko vam je na nekom polju napredak potreban u skorije vreme – a većini odraslih jeste – verovatno ćete potražiti modus koji vam omogućava da kurs ili obuku prođete brže. U granicama ne samo izvodljivog nego i verovatno uspešnog, ako ste zaista, zaista prisutni i predani. Za ostalo smo mi tu za vas.

Milana Vrgović
vrgovic@gmail.com