7 najčešćih pitanja vezanih za poslovni engleski

sta je neophodno da znamo poslovni engleski

1.Šta je bilo ključno za definitivnu prevlast engleskog?

Na prvom mestu, bivše kolonije Britanskog Carstva, gde se engleski i danas, posle više vekova, koristi kao drugi zvanični jezik, kao što su Indija, Nigerija ili Singapur. Zatim, nakon Drugog svetskog rata, u preraspodeli snaga, Amerika je kao oslobodilac, a istovremeno i razvijena velika zemlja na čijoj se teritoriji rat u principu nije vodio, dobila značajnu ulogu. Dok je industrijski znatno oslabio ostale zemlje,  širenjem – pored ostalog – masovne kulture doprinela je širenju engleskog. Opet kasnije, globalizacija je od početka zahtevala jezik kojim će se u „globalnom selu“ govoriti.

2. Zašto je važno učiti poslovni engleski danas?

Na prvom mestu, engleski jezik ne samo da se ustalio kao prvi svetski jezik, nego je već dugo više nego jasno da se znanje i korišćenje jezičkih veština u raznim životnim sferama smatra osnovama obrazovanosti. U modernom poslovnom svetu više se i ne postavlja pitanje da li se neko služi engleskim jezikom (jer je to u osnovi moderne pismenosti); ono što daje konkurentsku prednost jeste veština kojom se neko koristi jezikom u određenim poslovnim situacijama.

A konkurentska prednost jeste, u stvari, sposobnost da u pravo vreme i sistematski primenjujemo svoja znanja i sposobnosti. Kako je Čarls Darvin odavno rekao: preživljavanje jeste sposobnost pravilnog i brzog prilagođavanja promenama u okruženju. „Preživljavanje“ u poslovnom svetu danas podrazumeva nesputanu komunikaciju na svim nivoima, za šta je poznavanje i korišćenje poslovnog engleskog sine qua non. Ipak, iako se predaje kao nastavni predmet u ogromnoj većini svetskih osnovnih i srednjih škola, mnogobrojna istraživanja i evaluacije pokazali su da je za snalaženje u savremenom poslovnom kontekstu znanje stečeno na ove načine nedovoljno. Iskustvo pokazuje da velikom broju ne-izvornih govornika treba nova edukacija – i to ne standardno jezičko obrazovanje, već pravi jezički trening.

moderan tim poslovnih ljudi sastanak poslovna komunikacija

3. Čemu u stvari služi rangiranje jezičkog znanja u nivoe A1, A2, B1, B2, C1, C2?

Početkom devedesetih, velik broj evropskih država koje su danas članice EU tek su zakucale na vrata Zajednice, pa opet, već tada je zajednica bila poprilično mnogojezična. Političke i ekonomske veze koje su spajale države zapadne Evrope (i sve se više širile na istok) bile su veze između nacionalnih država gde se govornici služe mahom različitim jezicima. Da bi se olakšale veze, pored političke, poslovne i obrazovne, javila se velika potreba za jezičkom standardizacijom.

Zašto baš tada? Ko se pita kada treba odlučiti da neko u odgovarajućoj meri poznaje engleski jezik? Dobar prijatelj (koji se možda sam jedva sporazumeva), budući poslodavac (koji nije filolog po struci, ali je proveo dosta vremena u anglo-saksonskim zemljama i ima nerealna očekivanja) ili ne uvek dostupan filolog? Subjektivnost je u svakom slučaju predstavljala veliki problem i trebalo je svesti na minimum.

Sa druge strane, neki ljudi se bolje snalaze sa pisanim tekstovima na stranom jeziku, drugi opet dosta toga razumeju ali slabo govore, treći se sporazumevaju, ali, strukturalno gledano, nemaju dovoljno znanja (što bi se reklo, govore „tarzanski“ engleski). Stvorila se potreba za jasnim, objektivnim načinom procene znanja jezika koji nam nije maternji, standardizovan skup pravila, na osnovu čega je 1889-1996. sprovođen projekat „Language Learning European Citizenship“. Danas je preko 35 jezika „ubačeno u okvir“ preko kog se mogu učiti kao strani jezici, u CEFR (Common European Framework of Reference).

Novembra 2001. doneta je rezolucija Saveta Evrope vezana za CEFR. Tiče se načina učenja, predavanja, i pretenduje da „uokviri“ sve jezike Evrope, ili bar Evropske Unije. Okvir određuje nivoe kompetencije koji su nam potrebni da bi obavljali određene funkcije na stranom jeziku. Nivoi koji se pominju, što je poznato mnogima koji su učili strane jezike, su A1, A2, B1, B2, C1, C2. A1 je vrlo bazičan nivo znanja. Kao polaznik/klijent, preko različitih kurseva i programa čovek se pomera „na gore“, ka višim nivoima i stiče sve veću fluentnost i tačnost izražavanja. Uglavnom se na kraju kurseva, ili po potrebi, različitim testovima određuje na kom su nivou polaznikove 4 jezičke veštine: 2 „input“ veštine, čitanje i slušanje, i 2 „output“, pisanje i govor (mada ih možemo posmatrati kao usmene – govor i slušanje, i pisane, pisanje i čitanje).

A kako se to određuje? Koji testovi, ili nivoi evaluacije uopšte, pružaju toliko objektivnu sliku se rezultati bez problema prihvataju pri ulazu na fakultete, u traženju posla i sl? Načini testiranja su izuzetno praktični i savremeni, i podrazumevaju tzv. „can do“ pristup, tj. računa se ono što u određenoj situaciji možemo uraditi koristeći se svojim jezičkim veštinama. Tako se na A2 nivou očekuje da možete bez problema popuniti formular, napisati kraće pismo ili razglenicu (što se pisanja tiče). Na B2 nivou, opet, možete hvatati beleške na nekom jeziku ili ispisati poslovno pismo, a što se govornog jezika tiče, možete, recimo, ispratiti ili održati prezentaciju na veći broj različitih tema. Na nivou C1 se bez večih potreškoća barata akademskim tekstovima (i zato se on najčešće traži kao ulaznica za univerzitete).

4. Kada je najbolje da krenem da učim poslovni engleski i kako se ti kursevi najčešće organizuju po nivoima?

Ranije se smatralo da pre solidnog B1 nivoa, klijent nema šta da traži da časovima poslovnog engleskog. Danas su i predavači i izdavači znatno liberalniji pa se može naći velik broj kurseva već od A2 nivoa. Takođe, retki su kursevi poslovnog engleskog za C2 nivo, jer je on mahom rezervisan za polaznike akademskog engelskog i one koji imaju ambiciju da polože Proficiency English (Cambridge CPE).

Poslovni engleski se najčešće organizuje kroz nivoe A2+/B1, B2 i C1. Srednji, viši srednji i napredni. Najpopularniji međunarodno priznati ispiti su takođe Cambridge – Business English Certificate, prema navedenim nivoima organizovan u BEC Preliminary, BEC Vantage i BEC Higher. Klijent koji ispit položi sa 80% ili više tačnih odgovora, automatski se rangira u naredni nivo. Tako je, za izuzetno uspešne polaznike koji polože BEC Higher (C1) sa preko 4/5 tačnih odgovora, stiče diploma C2 poslovnog engleskog.

poslovni sastanak moderni office

5.  Zašto su kursevi poslovnog engleskog i engleskog u posebne svrhe postali tako popularni od početka ovog milenijuma?

Jedna od omiljenih reči u businessu s kraja prošlog i početkom ovog veka jeste cost-effectiveness. Isplativost. What’s in it for me? Koliko ulažem, šta i koliko time mogu dobiti, koja je verovatnoća da ću to dobiti? 90, 95, 99%? Pre pada Wall Streeta i krize kao da smo zaboravili koliko ljudi zaista mogu biti proračunati. A oduvek smo bili. Kada postanemo svesni konačnosti svih tipova resursa. Vremena, energije, novca.

Kako ovo vide predavači i edukatori? Da li se iko začudi kada pubertetlija na času ili pre njega kalkuliše koliko će se za sat vremena zabaviti, a koliko učiti? A gde su tek studenti koji proračunavaju koliko im minimalno vremena treba da spreme ispit, ili šefovi koji se pitaju koliko se može postići kursom/treningom sa najmanje troškova.

Cost-efektivnost u radu uglavnom poziva potrebu za maksimalnom efikasnošću čak pre nego efektivnošću. Deluje da je sve više bitnije da (se) manje potrošimo, nego da više postignemo. Što nas, predavače i trenere, vodi već neko vreme ka popriličnom izoštravanju fokusa. USPOSTAVITI PRIORITETE. FIRST COMES FIRST. BEZ SUVIŠNOG. JUST-IN-TIME. NEMA VIŠKOVA. R E L E V A N T N O.

6. Čiji interesi donose prevagu kada se organizuju kursevi u firmama i organizacijama?

Uglavnom je jedini realan odgovor: interesi onoga ko plaća.

Kao što bi dete verovatno veći deo časa komuniciralo i igralo jezičke igre, tako bi i odrasli polaznici često radije radili nešto drugo od onoga što situacija nalaže. To malo znači ako je roditeljima ili šefu bitno da se usvoje kompleksnije strukture ili usavrši određena vrsta pisanja. Objektivne i subjektivne (polaznikove) potrebe se često ne podudaraju u potpunosti. Zato je važno da predavač u svakom momentu zna kome se polažu računi, koliko slobode i slobodnog prostora za improvizaciju ima i sl. U ovim godinama kada je medeni mesec za zaposlene odavno prošao (i njegove glavne okupacije: motivacija i stimulacija) potrebno je da se ipak ne zaboravi na ljudski faktor i da se pokaže polazniku da je lepo učiti jezik.

A o čemu finansijeri u međuvremenu razmišljaju? O vremenu i o novcu. I šta je ono što je potrebno njima da ponudimo?

Stari koncept u novom ruhu. Nekad su ga zvali streamlinetežnja da se sistem učenja racionalizuje, učini efikasnijim. U uvodnom govoru za BESIG konferenciju 2010. godine, poznati anglista/teacher-trainer i autor Mark Pauel ilustrovao je kako ovaj koncept funkcioniše na slučaju individualnog treninga sa jednim japanskim top menadžerom. Gospodin je imao samo nedelju dana da se pripremi za godišnji sastanak kao predsedavajući – a učesnici su dolazili iz različitih zemalja. Za nedelju dana, trebalo je uvežbati kako za minut otvoriti sastanak, dati završnu reč, a na sredini sastanka koristiti se kliširanim jezikom prilikom primanja i davanja raznih dokumenata. Japanski biznismen nije imao vremena da usavršava druge jezičke veštine – želeo je ne samo just-in-time nego just enough.  Kako je to Ajnštajn svojevremeno rekao: Sve treba da se uredi najjednostavnije moguće (ali ne jednostavnije od toga). 

A šta ćemo onda sa starim dobrim kursevima? Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka primećene su velike promene u poslovnom okruženju usled kojih je postalo nemoguće ustanoviti „jedan najbolji način“ za vođenje posla – ispostavilo se da sve zavisi od konkretne situacije. Tako se u savremenom menadžmentu kao vrlo uticajan pokazao tzv. „kontigencijski pristup“: onaj koji definiše najbolju organizacionu strukturu, ali i različite programe u zavisnosti od izbora najbolje kombinacije okoline, preduzeća, tehnologije, ljudskih veština i motivacije. Pri planiranju treninga vrlo je važno uzeti u obzir sve relevantne faktore da bi njegovo sprovođenje bilo uspešno. 

zadovoljan tim poslovnih ljudi ruke aplauz

7. Šta je važno uzeti u obzir da bi Business English kursevi bili uspešni?

Među važnim faktorima, pored trening potreba organizacije i polaznika , važno je uzeti u obzir i:

  • obrazovni background

  • predznanje engleskog jezika

  • planirani budžet

  • mesto održavanja treninga

  • dostupnu tehnologiju

  • veličinu grupe

  • odnose između polaznika

  • radno vreme polaznika

  • raspoloživo vreme.

Milana Vrgović
vrgovic@gmail.com